U fokusu - Srbija

Povećanje minimalca održivo za 69 odsto poslodavaca

Od oktobra ove godine biće uvećana za 9,4 odsto, a zatim od januara 2026, kako je najavljeno, za dodatnih 10,1 procenta, kada bi minimalni radni sat mogao da iznosi 371 dinar. Pošto će povećanje najniže zarade u relativno kratkom vremenskom periodu biti značajno, mnogi poslodavci koji isplaćuju takve zarade biće u realnom problemu. Zato traže da se posebna pažnja posveti onima koji nemaju mogućnost da isplate veće zarade. Zvanično oko 90.000 ljudi prima tolike plate, ali ima i, kako tvrde, mnogo firmi koje isplaćuju malo iznad tog iznosa. Predlog države je da se od 1. januara 2026. poveća neoporezivi cenzus sa 28.423 dinara na 34.221 dinar, odnosno za 20,4 odsto, koliko bi iznosilo i predloženo kumulativno povećanje minimalne zarade. U tom slučaju bi, kako su objasnili u Ministarstvu finansija, opterećenje na minimalnu zaradu ostalo na nivou od 55,6 odsto, dok bi se istovremeno nastavilo sa praksom smanjenja opterećenja prosečne neto zarade, koje bi u 2026. iznosilo 59,7 odsto.

Andreja Brkić, član Predsedništva i predsednik Izvršnog odbora Unije poslodavaca Srbije, podseća za „Politiku” na nekoliko važnih mera i predloga unije koji bi trebalo da budu usvojeni.

– Pristali smo da se minimalna cena rada poveća, ali da se u tom reciprocitetu poveća i neoporezivi nivo zarade. Drugo, tražili smo da se obezbede krediti za mala i srednja preduzeća, pogotovo ona koja posluju u rangu minimalnih zarada. To je njima bitno da bi se održali na tržištu. Ovo se odnosi na prerađivački sektor, ugostiteljstvo, uslužne delatnosti, a tekstilna industrija je takođe veoma ugrožena – navodi Brkić i podseća da se među merama nalaze i sistemska rešenja, kao i fokus na dugoročnim promenama – najavljene su mere protiv rada na crno i zloupotrebe bolovanja.

– I ranije smo davali brojne predloge kroz sednice Socijalno-ekonomskih saveta (SES), ali sada nam je važno i da se obrazovanje reguliše po sistemu onoga što je privredi potrebno, a ne po nastavnim kadrovima. I uklanjanje administrativnih barijera na lokalnom nivou takođe je deo paketa, jer upravo te prepreke često usporavaju rast i razvoj malih i srednjih preduzeća – dodaje Brkić i podvlači da poslodavci imaju obećanja od nadležnih da će njihovi predlozi biti usvojeni.

Unija poslodavaca Srbije ima u planu da proba da proširi krug ljudi koji će biti uključeni u kreiranje novih predloga, kada je reč o minimalnoj zaradi, sa dubljom analizom. Kako ističe Brkić, u prošireni tim biće uključeni i stručnjaci iz različitih oblasti kako bi predlozi unije bili postojaniji i bolji.

– Želimo stvari da uredimo sistemski. Takođe, pokušaćemo ubuduće da se dogovorimo da zaista minimalna zarada bude, kao što i treba, socijalna kategorija – navodi Brkić, ističući važnost SES-a, kroz koji treba da prolazi više inicijativa i predloga, ali i da oni budu obrađeni, a ne samo da stoje u fiokama.

Prema rezultatima ankete koju je Unija poslodavca Srbije nedavno sprovela, 69 odsto poslodavaca izjavilo je da je povećanje minimalne zarade održivo, uz smanjenje fiskalnog opterećenja. Inače, Ministarstvo za rad od ovog septembra planira da uvede dan otvorenih vrata za radnike.